Регионални обрасци раста дрвећа и њихова величина у великој мери зависе од различитих локалних фактора, који укључују климатске услове, доступност воде, тип земљишта и присуство других биљака и животиња. Ове варијабле, када се комбинују, могу значајно утицати на еколошку улогу коју дрвеће игра у одређеном подручју.
Пре свега, климатски услови као што су температура, влажност и количина падавина су од фундаменталног значаја за раст дрвећа. На пример, у областима са умереном климом, дрвеће често има предвидљив сезонски образац раста, при чему је пролеће и лето најинтензивније раздобље за фотосинтезу и ширење крошње. Насупрот томе, у тропским областима с довољно падавина током целе године, раст може бити континуиран, што води до значајних разлика у величини и биомаси у поређењу с умереним пределима.
Доступност воде је један од кључних фактора који утиче на виталност и величину дрвећа. У областима склонним сушама, дрвеће је обично адаптирано да конзервира воду, што може утицати на њихову висину и ширину. У супротности, у влажним и воденим ешалама, дрвеће може имати више слободе у расту, што им омогућава да достигну импозантне величине.
Тип земљишта директно утиче на раст дрвећа кроз доступност хранљивих материја. Плодна земљишта богата органским материјама подстичу брз и здрав раст дрвећа. Међутим, у сиромашним или еродираним земљиштима, дрвеће може показивати ограничен раст, што може променити њихову еколошку улогу у пружању уточишта и ресурса за друге организме.
На крају, конкуренција и симбиоза са другим организмима такође обликују образце раста не само дрвећа, већ и читавих екосистема. Такмичење за светлост, воду и хранљиве материје са другим дрвећем и биљкама може утицати на њихов раст. С друге стране, одређене тандемије, као што су оне са микоризалним гљивама, могу побољшати апсорпцију хранљивих материја, промовишући бољи раст.
Свеукупно гледано, разноваћност регионалних услова значи да дрвеће у различитим климатским и географским зонама развијају јединствене обрасце раста и биолошке карактеристике. Ови обрасци не само што утврђују индивидуалну биомасу, већ и одређују ширу еколошку улогу коју дрвеће има као кључне компоненте у одржавању биоразноликости и екосистемских услуга. Због тога је разумевање ових регионалних обрасца од суштинске важности за очување и управљање шумским ресурсима.